Dobar START za još bolji dan.

Ilinka Marković - Pesma protiv rata, za slobodu "U raskoraku sa vremenom"

26. sep 2016.

"Oče, majko vaše su borbe birale život za moje bolje sutra."

Ilinka Marković - Pesma protiv rata, za slobodu "U raskoraku sa vremenom"

 

U RASKORAKU SA VREMENOM

Opet se nadvijaju crni oblaci nad srpskim narodom.
Seme zla među decom se seje.
Možda nam mudrost nije jača strana,
ponekad jezik poleti brže od pameti.


Isključi radio, TV i vesti na mrežama svim.
Zatraži azil unutar sebe.
Ne prizivaj čarke izginuće i sinovi tvoji.
A i kćeri, kao i mnoge pre,
koje platiše ceh tuđinu.

Pod hukom aviona, iz kojih nas zasuše bombe,
oprostismo se od kasnih devedesetih dvadesetog veka,
a naše najlepše godine ispratismo
na deponiju kao ’’najsmrdljivije’’ smeće.

Za to vreme, tamo negde, čuo se grohotan smeh
 i nikoga briga bilo nije za naše male,
nedužne živote bez kišobrana,
pod snažnom kišom ’’osiromašenog uranijuma’’
o kome u nedoba naša nejač saznade.

Uterivaše nas kao stoku u tor.
Jagnjad krvoločnim divljacima nazivahu i ubijaše,
da mi se učini uzaludno ’’otimanje’’ tuđinu vekovima
I da istorijska borba ’’hajduka i janjičara’’ i dalje traje.

A naša deca! Baš kao po njihovoj volji
Rasuše se po svetu da plodovima našim duđu zemlju hrane.

I među nama čarke se čuju -  podmetanja ’’malo slavna’’
neprijatelju zamah daju da svaka rđa misli da može

’’harati’’ srpsku zemlju.
Umesto oružja nemuštog jezika zvuk municije zvecka.
Rat njije za heroje. Zar već probali nismo!?
Zar da opet pođemo istim putem?

Tražim snagu i molim se da je potražimo svi  unutar sebe;
Izaberemo život deci uz majku, oca, baku, dedu… najmilije svoje.
Umesto rata napredak biram. Pravac i put već odavno znam.
Krenimo svi u pobedu slavnu, budimo bolji od njih.
Toliko bar dugujemo stradanju očeva naših očeva.

                            
Oče, majko vaše su borbe birale život za moje bolje sutra
i znam da je vas rat i stradanje buzumljemzahvaćenogrčilo kao i pre.
Pa često u meni bunt je javi i hiljadu i jedno pitanje:

’’Šta to u ljudima zversko živi?
Zašto je fitilj njihovog razuma kratak?
Kako savladati bunt u nama da se ne nahrani zlo?
Kako se ropstva osloboditi
i izboriti za život bez granica i u slobodi?’’

I onda srce poruke šalje: ’’Dužni smo ti zemljo – majko.’’
Tebi koja nas nosiš, hranih, svakome mesto daješ i ponos naš čuvaš.
Tebi, koja upijaš krv da od nejači sakriješ rane
i otvaraš nove horizonte svima za spas.

A stigle su te umorne godine i mučiš se
ne bi li prepoznala glas razuma i jasne poruke:
’’I ćutanje je politika;
i neodazivanje je politika;
i migracija masa je politika;
zemlja bez naroda je politika;
čovek pod drvetom je politika
i  licemerni osmeh je politika’’

Pa ako sve to znamo i mnogo više
pitam se zašto vrisak još i dalje kod nas se čuje?

 

Autor: Ilinka Marković


Ostavi komentar

Učitava se sadržaj...

Reklame

Povežite se sa nama

Prijava za newsletter

Pretraga

Reklame